Vladimir Kara Murza plaća ogromnu cenu za svoju dugogodišnju borbu protiv režima Vladimira Putina. Trovali su ga dva puta i jedva je ostao živ, ubili su mu najbližeg prijatelja Borisa Njemcova usred Moskve, a od aprila je u zatvoru, jer je ustao protiv agresije na Ukrajinu. Kara Murza je uveren da je u lovu na njega Kremlju dosta pomogao srpski ministar policije Aleksandar Vulin, tako što je transkripte sa prisluškivane konferencije ruskih opozicionara, održane u Beogradu, lično odneo na ruke Nikolaju Petruševu, šefu ruske obaveštajne zajednice. “Tužno je gledati srpsku vlast kao potrčka Putinovih tajnih službi”, govorio je Kara Murza, dok mu je Vulin pretio tužbom, koje nema ni posle skoro godinu dana.
Vulin je ovih dana ponovo u Moskvi. Kara Murza i njegov partijski drug Andrej Pivovarov sada nemaju razlog da brinu zbog te posete, jer su već u zatvoru. Ali njihova sudbina mora da bude podsetnik svima koji su još uvek na slobodi na to ko ima korist, a ko strada onda kada Aleksandar Vulin posećuje Moskvu.
Srbija nema nikakvu korist od toga što je njen ministar unutrašnjih poslova otišao u posetu Rusiji, dok ona ulazi u sedmi mesec agresije na Ukrajinu. Šteta je, sa druge strane, ogromna, sada možda i nenadoknadiva. Vulinov odlazak u Rusiju nije imao nikakav povod, nikakav cilj, niti očekivanje da u bilo čemu može da pomogne interesima Srbije. Šefu ruske diplomatije rekao je da je Srbija jedina evropska zemlja koja Rusiji nije uvela sankcije. To svaki Rus, pa i Lavrov, može da zna još od marta čitajući novine. Zahvalio je Lavrovu što Rusija dosledno poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. To ruski diplomata sluša od svakog srpskog predsednika, premijera i ministra već 20 godina. Rekao mu je Vulin i da mu je žao što nedavno nije mogao da doputuje u posetu Srbiji, “voljom drugih zemalja” – to isto rekao je i Aleksandar Vučić kada je za to bilo vreme.
I u čemu je, zaista, smisao Vulinovog odlaska u Moskvu? Za Srbiju, čiji je ministar, nikakvog smisla nema. Posetio je tehnološku firmu “Rosteh”, koja je još od 2015. pod sankcijama Amerike i EU. Kakvu saradnju MUP Srbije može da ima sa takvom firmom, kako će bilo šta od njenih proizvoda da preveze u Srbiju i kako će da plati tu robu?
Vulinova poseta, dok Rusija punih šest meseci razara suverenu Ukrajinu i nad njenim stanovništvom vrši zločine, ima smisla jedino za Moskvu, i ona je jedina koja zbog te posete ima razlog da bude zadovoljna, čak i da je zatraži i da je organizuje. Za Srbiju je poniženje što je to sebi dopustila. Preko svog člana vlade, omogućila je Kremlju koji je izolovan i u ratu, da pokaže da ustvari nije sam i da ipak ima prijatelje u Evropi. Ovo je saučesništvo u ratnoj propagandi, u koje je Srbija samu sebe dovela. Ako je Vulinova poseta trebalo da ima samo naglašenu simboliku, onda će i ta simbolika naneti veću štetu njenim ekonomskim i političkim interesima, nego što to do sada nanosi srpsko ustručavanje da Rusiji uvede sankcije.
Za posetu i prijateljske reči agresoru protiv kojeg je stao ceo slobodan svet, opravdanje je nemoguće pronaći. Ne zna se koja bi varijanta opravdanja po Srbiju bila gora – da je Vulin otišao na svoju ruku, bez konsultacija sa šefom države i Vladom, to bi značilo da vrh države nema kontrolu nad važnim državnim poslovima. Ili ako je otputovao sa mandatom predsednika i Vlade, onda Srbija više nikog ne može da uveri da nije iskreni podržavalac Rusije u njenom osvajačkom pohodu na Ukrajinu.
Ovde je reč o još jednom činjenju usluge Moskvi, ponovo bez ikakvog racionalnog razloga i koristi za srpske državne interese. Ovakvi gestovi, jedan po jedan, doveli su do toga da ruski ambasador u Beogradu Bocan-Harčenko uzme sebi za pravo da govori u ime vlasti u Srbiji, u zemlji u kojoj je gost, i da kaže da će Beograd “odgovoriti odlučno, ako bude nasilja nad kosovskim Srbima”. I umesto da momentalno dobije protestnu notu, on i njegova vlada dobijaju ćutanje, kao još jednu uslugu Beograda, a odmah zatim i posetu člana Vlade Moskvi, kao novu uslugu.
Posle Vulinovog boravka u Moskvi, u koji je očigledno uneo i veliko lično oduševljenje, teško je staviti u stranu štetu po odnose Srbije sa državama od koje istinski zavisi njena budućnost, a to svakako nije Rusija. Ali čak i da to na trenutak zanemarimo, koji je smisao paradirati Moskvom koja iskreno želi i svojski se trudi da Srbija uđe u oružani sukob sa kosovskim Albancima? Čemu izlivi ljubavi i prijateljstva državi koja je samo pre tri nedelje vodila do sada neviđenu hibridnu operaciju protiv Srbije sa ciljem da se na kosovskom severu najpre Srbi poubijaju sa Albancima, a da zatim srpska vojska uđe u rat protiv NATO-a? Otkuda pravo srpskom ministru da hvali Rusiju što štiti interese Srbije, kada ona radi upravo suprotno, a to više i ne skriva?
Poseta Aleksandra Vulina Rusiji, u ovom trenutku, nanela je ogromnu štetu Srbiji i njenim egzistencijalnim interesima. Ona je bila gest podrške jednoj otpadničkoj državi i njenom izolovanom režimu i drugačije ne može biti shvaćena. Da li je reč o ličnoj avanturi jednog odlazećeg, pro-ruskog ministra koji možda broji poslednje dane u Vladi, ili o međudržavnoj poseti sa punim kapacitetom, više nije važno. Posetu je dizajnirala Moskva, ona je ostvarila efekat koji je planirala, a Beograd je to prihvatio, svestan ili ne da će od svega imati samo štetu. Rezultat je takav da se Srbija sve vidljivije svrstava na kratki spisak moskovskih prijatelja, gde su na samom vrhu Severna Koreja i talibanski režim u Avganistanu. Da li je to cena koju je Srbija spremna da plati? Zašto i za čije interese?! Ili zaista kao država ulazimo u fazu da su nam Severna Koreja i Avganistan nivo i mera našeg uspeha, razvoja i medjunarodnog statusa.