Oružje najsavremenije tehnologije pravi realanproblem i Rusiji i Zapadu, u vezi sa njegovimkorišćenjem u Ukrajini. Na Zapadu ga je previše, ali naukrajinskom ratištu je mnogo potrebnije oružje starijetehnologije, uglavnom artiljerijske municije. S drugestrane, u Rusiji super-modernog oružja jednostavnonema. Osim u izjavama državnih čelnika, gde služi zamotivaciju demotivisane vojske i ulivanje nadedepresivnom stanovništvu.
Dmitrij Medvedev je prošle nedelje nastavio dugi nizsaopštenja o misterioznom novom, najmodernijem izastrašujuće ubitačnom oružju koje tek što nije stiglona front. „Povećavamo proizvodnju najmoćnijihsredstava za uništavanje. Uključujući ona zasnovana nanovim principima“, objavio je Medvedev naTelegramu. Razume se, bez daljih objašnjenja. Na primer, ako se ta proizvodnja “povećava”, to znači da ona već postoji na nekom nivou, i zašto se onda ti većproizvedeni sistemi ne upotrebljavaju na ukrajinskomfrontu. Ili – koji su to “novi principi” na kojima se zasniva novo oružje, koje Medvedev namenjujeuglavnom zapadnim neprijateljima.
Jasno, nema ni novog oružja, ni novih principaratovanja. Sve najnovije što ima, Rusija već koristi u svojoj agresiji na Ukrajinu. A to “najnovije” je tolikozastarelo da zapadna podrška Ukrajini mora da grebe po tamnim i zaboravljenim uglovima svojih skladištada pronađe pandan ruskoj vatrenoj moći. Neštonajsavremenije i najefikasnije od tog arsenala kojikoristi ili će koristiti ukrajinska vojska, odavno je prestalo da se proizvodi na Zapadu. Sistem HIMARS, na primer – 2008. godine, a PVO sistemi “Patriot” između 2014. i 2018. Ima ih samo u skladištima, ne i u fabrikama.
U čemu je onda svrha upornog ponavljanja jedne te istepriče o ruskom super-oružju za koje je pitanje trenutkakada će biti upotrebljeno? Ova anomalija nije nova u Rusiji, a nije čak ni njen ekskluzivitet. Mit o jedinstvenom, svemoćnom oružju koje će u trenutkuizmeniti tok rata, star je koliko i ratovanje. Uvek je postojala nada da će se odnekud pojaviti super-moć(zato Medvedev pominje “nove principe” ratovanja) koja će zbrisati neprijatelja. Ovakvi mitovi su jedinomogli da se pojave i da žive u gubitničkim armijama, onda kada su bili suočeni sa propašću.
Hitler i sledbenici su bili uvereni da će njihove raketeV-1 i V-2 okrenuti ratnu sreću i doneti pobedu Rajhu. I kada se to nije obistinili, opet su bili uvereni da je preokret bio moguć, samo da su rakete stigle ranije. U ratovima u bivšoj Jugoslaviji, srpski teoretičari zavere, a dovodili su ih i na televiziju i objavljivali u tiražnojštampi, uveravali su narod da postoji “Teslino tajnooružje”, nekakav zrak koji će zauvek uništitineprijatelja kada za to dođe vreme.
Putin, Medvedev i ostali pričaju o nepobedivom novomruskom oružju otkako su došli na vlast pre više od 20 godina. U podaničkoj političkoj kulturi, kakva je ruska, ovakav vid propagande ima snažno mobilizacijskodejstvo. Ovaj narativ je glavni temelj za priču o nepobedivosti nacije i njenim pravičnim ciljevima. Ako su ciljevi visoko postavljeni, a Putin to radikonceptom “Ruskog sveta”, glavno sredstvo zanjegovo ostvarenje je – nepobedivo oružje.
Rusija ga, međutim, nikada nije imala. Imala je samoreči o hipersoničnim raketama, podvodnim dronovima, zaslepljivačima satelita. Čak i onda kada je proizvelaneko moderno oružje, ono je kolabiralo na prvomkoraku. Tenk “armata”, na primer, imao je debakl nasvom debiju na paradi na Crvenom trgu 2015. godine – stao je i odvukla ga je šlep služba. I onda kada su proizveli nešto savremeno, ruska vojska nije kupovalato oružje. Od oko 2.300 “armata” koliko se najavljivaloda će biti kupljeno za rusku vojsku, kao okosnicatenkovskih snaga, kupljeno je do 2020 tek 132.
Agresija na Ukrajinu bila je trenutak istine zadugogodišnju priču o nadmoći ruskog oružja. Ne samoda nije bilo ničega blizu o čemu su Putin i drugovigovorili godinama, nego je bilo previše ponižavajućihmomenata. U kokpitu oborenog modernog aviona Su-34 na početku agresije pronašli su selotejpompričvršćen civilni GPS uređaj, jer je pilot dobro znaoda ne može da se pouzda na fabrički ugrađenunavigaciju. U uništenim ruskim oklopnimtransporterima Ukrajinci su po pravilu nalazili papirnemape iz 1980-tih sa terenom koji su agresori došli da “oslobode” 2022. Kamioni za logistiku “druge armijena svetu” bili su obloženi drvenim trupcima kaozaštitom od udara granate. Zavoj koji su upotrebljavaliruski ranjenici i bacali po poljima proizveden je 1978.
Bajke Dmitrija Medvedeva o super-oružju nećeprestati, nastaviće da ih govori i on i njegov predsedniki svi iz njihovog okruženja. Jednostavno, ne umejudrugačije da premoste jaz između stvarnosti i fikcijepod kojom su podigli naciju na osvajački rat. Efekatstraha koji su uvek želeli da postignu kod ukrajinskog izapadnog neprijatelja odavno je prestao, a tokomagresije na Ukrajinu potpuno iščezao. Ali još imamnogo prostora da narativ o pobedonosnom ruskomoružju “prodaju” kod kuće, kao spasonosnu nadu kojamože da drži podršku agresiji još koju nedelju i još kojimesec. Pobedonosno oružje se nikada neće pojaviti, zato što ne postoji i nikada Rusija nije bila blizu da ganapravi. Čak i nakon sloma pohoda na Ukrajinu, mnogiće verovati da je pobeda bila na dohvat ruke, samo da je bilo još malo vremena da se sistemi o kojima suPutin i Medvedev toliko govorili pojave na frontu. Ne bi valjda lagali sopstveni narod?