Izbori u Moldaviji i Gruziji nisu bili tek još jedan politički događaj u malim istočnoevropskim zemljama. Ovo je bilo poprište borbe za samu dušu nacija, koje su uhvaćene između dve dijametralno suprotstavljene budućnosti — jedne vezane za Evropsku uniju, a druge sputane autoritarnim okovima Rusije. U srcu ove borbe nije bila samo odluka o izboru proevropski ili proruski orijentisanih kandidata, već i referendum na kojem su Moldavci i Gruzini odlučivali da li žele budućnost sa EU ili sa Rusijom.
Na mnogo načina, ovi izbori predstavljaju mikrokosmos trenutne geopolitičke borbe između demokratije i autoritarizma, s Moldavijom i Gruzijom na prvoj liniji šireg sukoba koji ima posledice za čitav demokratski svet. Ulog nikada nije bio veći. Rezultati ovih izbora nisu samo signal narodu ove dve države, već upozorenje NATO-u, EU i Sjedinjenim Američkim Državama da Kremlj neće prezati ni pred čim kako bi destabilizovao Evropu i podrivao liberalni poredak.
Mešanje Moskve u izbore u Moldaviji nije novost, niti iznenađenje. Godinama unazad, Rusija je usmeravala ogromne resurse u ovaj region, korumpirajući proruske političare, manipulišući medijima i utičući na birače. Uoči ovih izbora postalo je jasno da je Kremlj pojačao svoje napore. Ruski novac slivao se u džepove korumpiranih zvaničnika, političkih stranaka i propagandnih kampanja osmišljenih da seje strah i dezinformacije. Isti recept primenjen je u Gruziji, gde je proruski lider Bidzina Ivanišvili još pojačao ulog zapretivši svom narodu ratom sa Rusijom, ako se ne pokori i prihvati vlast koja odgovara Moskvi.
Zvanični rezultati koji daju pobedu Ivanišvilievoj partiji Gruzijski san, samo su potvrda crnih slutnji da će Moskva učiniti zaista sve da zadrži u Tbilisiju svoje favorite na vlasti, naročito u trenutku kada Gruzija „preti“ da se konačno otrgne iz njenog zagrljaja. Da li su i Evropa i Zapad isto tako učinili sve da podrže one snage koje predstavljaju ubedljivu većinu Gruzina koji vide svoju budućnost u EU i NATO? Ne izgleda da su učinili ono što su mogli i što je trebalo da urade.
Proevropska kandidatkinja, predsednica Moldavije Maja Sandu, trn je u oku Moskvi od kada je došla na vlast. Sandu, koja se dugo zalaže za bliže odnose s EU i NATO-om, predstavlja sve čega se Kremlj plaši — liderku koja nastoji da bivšu sovjetsku republiku izvuče iz ruske orbite i uvuče je u okvir zapadnih demokratija. Kao odgovor, Moskva je pojačala napore da je diskredituje, finansirajući kampanje dezinformacija koje su je prikazivale kao marionetu Zapada, odvojenu od „stvarnih“ briga moldavskih građana.
Referendum o članstvu u EU pružio je Rusiji zlatnu priliku. Kroz korupciju, mito i dobro podmazanu propagandnu mašineriju, ruski interesi su pokušali da ubede Moldavce da će članstvo u EU dovesti do ekonomske propasti, kulturnog razvodnjavanja i erozije nacionalnog suvereniteta. Mediji koje finansira Rusija emitovali su lažne tvrdnje, preuveličavajući negativne posledice integracije u EU i podgrevajući strahove od imigracije i moralne dekadencije. U međuvremenu, ruski oligarsi sa interesima da Moldavija ostane u okviru Moskvinog uticaja, vršili su pritisak na ključne političke aktere kako bi osigurali da Moldavija ostane vezana za Rusiju.
Ovo nije samo problem Moldavije. Mešanje Kremlja u moldavske izbore trebalo bi posmatrati kao najnoviji alarm za EU, NATO i SAD. Takođe i u Gruziji. Pritisak koji Moskva vrši na državu koja je stekla status kandidata za članstvo u EU je nepodnošljiv i Evropa nije smela da ga dozvoli.
Nažalost, rezultati izbora koje je saopštila državna izborna komisija, potvrđuju da je Moskva, preko svog satelita, uspela da mahinacijama i pritiscima kreira rezultat koji joj osigurava dalju dominaciju svog malignog uticaja u Gruziji.
Zapad je u velikoj meri potcenio spremnost Rusije da podriva demokratske institucije, posebno na periferiji Evrope. Moldavija i Gruzija možda jesu male zemlje, ali njihov strateški značaj je ogroman. Sposobnost Moskve da destabilizuje Moldaviju i Gruziju simbolizuje njenu širu strategiju širom Evrope — slabljenje demokratskih vlada, podrivanje evropskog jedinstva i obnova sfere uticaja nalik na onu iz vremena Sovjetskog Saveza.
Znakovi upozorenja su jasni. Od Ukrajine do Gruzije, od Balkana do Moldavije, namere Rusije su jasne: potčiniti susedne zemlje, oslabiti njihov suverenitet i osigurati da ostanu pod kontrolom Kremlja. Moldavski izbori predstavljaju još jedno poglavlje u neumornoj kampanji Rusije da uništi temelje posleratnog evropskog poretka. Ali veće pitanje glasi: da li će Zapad ovog puta to razumeti na pravi način?
Jedan od najočiglednijih neuspeha u proteklih nekoliko godina bio je mlak odgovor Zapada na rusku agresiju. Aneksija Krima, invazija na istočnu Ukrajinu, trovanje političkih disidenata i stalni sajber napadi na demokratske institucije — svi ovi događaji trebalo je da izazovu mnogo jači i koordinisaniji odgovor Zapada. Umesto toga, videli smo niz polovičnih mera: sankcije koje su često preusko ciljanje, diplomatski protesti koji ostaju neprimećeni u Moskvi, i vojna pomoć koja stiže premalo i prekasno.
Neuspeh Zapada da u potpunosti suprotstavi ruskoj agresiji ohrabrio je Kremlj. Vladimir Putin i njegov uži krug vide neodlučnost Zapada kao znak slabosti, i iskoristili su je na svakom koraku. Od Sirije do Venecuele, Rusija se upliće u konflikte i krize širom sveta, uvereni da će Zapad ostati pasivan.
Ulog sada ne može biti veći. Moldavski izbori i prateći referendum još jednom podsećaju da ruske ambicije sežu daleko izvan Ukrajine. Guranje proruske partije Gruzijski san da ostane na vlasti ima isti cilj. Ako Rusija ne bude odlučno poražena u Ukrajini, nastaviće svoju kampanju potčinjavanja i destabilizacije širom regiona, a Moldavija i/ili Gruzija su sledeće na spisku.
Zapad mora konačno da se probudi i shvati da Rusija neće biti zaustavljena samo putem diplomatije. Demokratski svet vodi asimetrični rat protiv protivnika koji je spreman da koristi sve raspoložive metode — propagandu, korupciju, ubistva na tlu Evrope, sajber napade, vojnu silu — kako bi ostvario svoje ciljeve. A jedini način da se suprotstavi takvom protivniku jeste prikazivanje veće snage i odlučnosti.
Prvo, sankcije protiv Rusije moraju biti značajno proširene i pooštrene. Više nije dovoljno ciljati samo nekoliko oligarha ili određenih ruskih kompanija. Zapad mora uvesti sveobuhvatne ekonomske sankcije koje će osakatiti rusku ekonomiju i preseći tok resursa koji finansiraju spoljnu politiku Kremlja. To bi trebalo da obuhvati proširenje sankcija na više sektora ruske ekonomije, uključujući energetiku, finansije i tehnologiju, kao i stavljanje na crnu listu mnogo šireg spektra ruskih pojedinaca, uključujući sve članove Putinovog užeg i šireg kruga. Kako je moguće recimo da najveća kompanija, koja većinski finansira rat i Putinove imperijalističke avanture, Gazprom, nije pod sankcijama?!
Drugo, vizni režim za ruske državljane mora biti drastično pooštren. Ruski narod mora početi da oseća punu težinu postupaka svoje vlade. Kremlj je uspeo da održi vlast delimično zato što su obični Rusi bili zaštićeni od posledica postupaka svoje vlade prrma drugim državama. To se mora promeniti. Ograničavanjem putovanja i pristupa Zapadu, ruska javnost će početi da oseća cenu Putinovog agresije i na kraju bi se mogla okrenuti protiv režima.
Treće, Zapad mora pružiti veću podršku zemljama poput Moldavije, Gruzije i Ukrajine, koje se nalaze na prvim linijama ovog geopolitičkog sukoba. To uključuje pružanje finansijske pomoći za jačanje demokratskih institucija, jačanje odbrambenih kapaciteta i osiguravanje da ove zemlje imaju potrebne alate za suprotstavljanje ruskim dezinformacijama i korupciji.
Dakle, Zapad konačno mora da shvati da se borba za budućnost Evrope vodi ne samo u Briselu, Berlinu i Parizu, već na mestima kao što su Kišinjev i Tbilisi. Ako demokratski svet ne odgovori na ovaj izazov, Rusija će nastaviti svoju kampanju destabilizacije, i Moldavija ili Gruzija neće biti poslednji domino koji će pasti. Srbija i Balkan su već u fokusu Moskve, a ruski novac za korupciju i destabilizaciju se tu već dugo sliva.
Na kraju, jedini način da se porazi Rusija jeste kroz prikaz i dokazivanje nadmoćne sile – ekonomske, političke i vojne. Zapad mora skinuti rukavice i direktno se suočiti sa agresijom Kremlja. Ovo više nije samo Putinov rat. Ovo je rat protiv demokratskih vrednosti koje su temelj Zapada. Borba za budućnost Moldavije, Gruzije, Balkana je borba za budućnost Evrope.
Ova poruka jasno podvlači potrebu za odlučnim delovanjem, što je ključ za očuvanje stabilnosti i slobode – i uvek je pravo vreme za pokazivanje snage kada su ove vrednosti ugrožene!