Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije već godinama daje materijal za viceve i dosetke, uglavnom na relaciji Ostrvo-Kontinent, a u jedan je dospela čak i Srbija: Da na brzinu popuni upražnjeno mesto u EU posle izlaska Britanije, dok traje gužva oko brakorazvodne parnice Londona i Brisela. Autor je sigurno naš čovek, jer ovakva rokada može da padne na pamet samo nekome sa Balkana, naviknutom na prečice, zaobilaženje pravila, i čuveno “snalaženje”. Razume se, sve je ostalo na nivou vica, ali u trouglu EU-Britanija-Srbija, odnosno na liniji Beograd-London ipak se događaju važne stvari koje su daleko od bilo kakvog vica. Na sreću.
Radar srpske politike, pa i javnosti, kalibrisan je na EU, bar kada je reč o spoljnoj politici, što je sasvim razumljivo, jer je u pitanju odnos države kandidata i Unije, kompleksan i utkan u sve društvene sfere. Od Kosova do trgovine, ljudskih prava i pravosuđa, spoljne politike i bezbednosti. Nekako daleko i sasvim nezasluženo ispod tog radara razvija se novi odnos Srbije i Britanije, u novim okolnostima nastalim od 1. januara ove godine otkada Britanija i formalno nije članica Evropske unije.
U dva protekla meseca, prekinuta je prilično neprijatna tradicija u srpsko-britanskim odnosima, tako što je u Beograd po prvi put u 21. veku došao jedan britanski ministar za izvoz, a posle njega je u Srbiju prvi put došao jedan ministar odbrane Velike Britanije. Ne znamo da li bi ova neprijatna tradicija dugogodišnjih nedolazaka britanskih ministara u Beograd bila nastavljena da nije bilo Bregzita, ali za tim ne treba da žalimo. Srbija i Britanija veoma brzo uređuju svoje odnose pod novim okolnostima, jer su izašli iz okvira EU.
Veoma je važno što su Britanija i Srbija izuzetno brzo popunili rupu u međusobnim odnosima, nastalu Bregzitom, i to u dve oblasti koje su i sada, a biće u budućnosti, ključne za njihovu saradnju, a to su trgovina i odbrana. Trgovinska razmena između dve zemlje nije naročito velika, oko pola milijarde evra godišnje, ali ipak dvostruko veća nego pre deset godina. Ono što višestruko nadmašuje ove brojke je poruka koja se šalje novim sporazumom, potpisanim 16. aprila u Palati Srbija. Da Srbija i Britanija imaju kontinuitet trgovinskih odnosa, da pauze nema i da ulagači, proizvođači, trgovci, a naročito pružaoci usluga i dalje imaju okvir u kojem mogu dobro da zarađuju, na obe strane.
Za Srbiju je naročito važno što ova poruka nije upućena samo britanskim kompanijama, već celom svetu. Imati ovakav sporazum sa jednom od najvećih globalnih ekonomija, drugim najvećim izvoznikom usluga na svetu, članicom G7, i imati ga samo četiri meseca posle britanskog izlaska iz EU, jasna je poruka da je Srbija važan britanski partner, a to je garancija da je taj partner ozbiljna i napredna država i ekonomija. Da se ide i korak dalje od pozivitnih poruka, objasnio je ministar Grejem Stjuart, podsetivši da je nadležan i za britansku kreditnu agenciju, koja je “udvostručila apetite” sa dve na četiri milijarde funti podrške britanskim projektima u Srbiji.
Prvom dolasku jednog britanskog ministra odbrane u Beograd prethodio je zajednički koncert srpskog i britanskog vojnog orkestra u Knez Mihailovoj ulici. Beograđanima je bilo zabavno, preplitali su se “Marš na Drinu” i tema iz filmova o Džejmsu Bondu, Bitlsi i “Tamo daleko”… A posle desetak dana usledio je i posao. Razgovori ministra Bena Volasa na najvišem nivou u Beogradu, potpisivanje sporazuma o saradnji u odbrambenom sektoru, poseta vojnoj vežbi na jugu Srbije na kojoj su, među deset armija, učestvovali i britanski i srpski vojnici, polaganje venaca na groblju Komonvelta u Beogradu. Sve zajedno, daleko od formalne, protokolarne posete jednog visokog stranog zvaničnika, naročito kada se ne gubi iz vida da je to bio prvi dolazak jednog britanskog ministra odbrane u Srbiju.
Svedoci smo da se obistinjuju sve dosadašnje najave iz Londona da će Balkan, a posebno Srbija, ostati visoko na listi interesa Velike Britanije i kada ona bude napustila Evropsku uniju. Štaviše, gledamo mnogo aktivniju Britaniju u Srbiji nego što je bila u svom evropskom periodu. To nimalo ne treba da nas iznenađuje, a naročito ne treba da nas plaši, naprotiv. Nova britanska politika prema Balkanu, ona posle Bregzita, pažljivo se priprema već godinama. Pre skoro četiri godine, na primer, Dom lordova Britanskog parlamenta zatražio je savet od svih koji mogu da pomognu, kako vide odnos Britanije prema Balkanu u periodu kada ona napusti Uniju. Naš Institut je dao čitav niz preporuka i mnoge od njih našle su se u završnom izveštaju Komiteta Doma lordova za međunarodne odnose.
Opšti zaključak bio je u tome da Britanija, bez obzira na izlazak iz Evropske unije, ima mnogo razloga da “ostane” na Balkanu, ne samo kao velika svetska ekonomska, politička i bezbednosna sila, već kao faktor koji je i unutar EU bio jedan od najglasnijih zagovornika ulaska balkanskih zemalja u EU. To je i dalje jedan od britanskih prioriteta vezanih za Balkan, a naročito Srbiju, bez obzira na to što u Londonu više neće odlučivati o prijemu novih članica u Uniju. Jednostavno, ovaj britanski interes u vezi sa Balkanom, podudara se sa najvišim interesom balkanskih zemalja i od te tačke kreću sve druge linije saradnje, od sada na bilateralnim odnosima. Sudeći po učestalim visokim susretima srpskih i britanskih zvaničnika u Beogradu, kojih nije bilo decenijama ili čak nikada do sada, srpsko-britanske veze ulaze u novu, mnogo plodniju fazu nego što su bile pod evropskim “kišobranom”. Srbija treba da bude zadovoljna zbog takvog razvoja, jer je u prilici da direktno, bez posrednika, ali i bez šumova, razvija saradnju sa jednom od najuticajnijih država i jednom od najvećih svetskih ekonomija, ali i sa jednim od svojih najbližih saveznika i partnera kroz čitavu zajedničku istoriju. Neke loše tradicije prekinute su poslednjih meseci, ostale su one jače i dugotrajnije kao dobar temelj za gradnju budućih srpsko-britanskih odnosa.