U doba apsolutne globalne povezanosti, ideali koji čine osnovu demokratije sve su više ugroženi nekontrolisanim širenjem dezinformacija. Sveti princip slobodnih i fer izbora, temelja demokratskog upravljanja, nalazi se pod opsadom dok društvene mreže postaju arene za populističku retoriku, agresivno demagogiju i iskrivljavanje istine. Nedavni reizbor Donalda Trampa u Sjedinjenim Američkim Državama, omogućeno orkestriranom kampanjom na društvenim mrežama predvođenom platformom X u vlasništvu Ilona Maska, predstavlja alarmantan primer. Slična situacija dogodila se u Rumuniji, gde je desničarski populista bez političke infrastrukture trijumfovao zahvaljujući emocionalno nabijenoj kampanji vođenoj isključivo na TikToku. Ovaj globalni trend nagoveštava eroziju tradicionalnih demokratskih normi.
Politički povratak Donalda Trampa je studija slučaja o disruptivnom potencijalu društvenih mreža da podrivaju demokratske procese. Maskova kontroverzna politika upravljanja platformom X, uključujući njegovu eksplicitnu podršku „apsolutnoj slobodi govora,“ omogućila je Trampu da vodi nesputanu digitalnu ofanzivu. Zahvaljujući algoritmima koji favorizuju senzacionalizam i polarizaciju, Trampova kampanja je zaobišla tradicionalne medije, direktno ciljajući milione ljudi polarizujućim narativima, poluistinama i lažima.
Rumunski izbori pružaju još zloslutniji primer. Kandidat koji nije imao nikakvu stranačku podršku uspeo je da mobiliše biračko telo emotivnom, „anti-establišmentskom“ kampanjom vođenom gotovo isključivo na TikToku. Bez konkretnih političkih programa, kampanja se oslanjala na privlačne slogane i viralne video-snimke, koristeći algoritme platforme da dopre do razočaranih mladih glasača.
Ovo nisu izolovani slučajevi. Žair Bolsonaro u Brazilu i Narendra Modi u Indiji koristili su takodje društvene mreže da okupe masovne baze podrške. Njihove kampanje često favorizuju emocionalnu manipulaciju umesto racionalne debate, ostavljajući birače očaranim spektaklom, a ne suštinom.
Dezinformacije cvetaju u ekosistemu algoritamskog pojačavanja. Platforme poput X-a, TikToka i Fejsbuka optimizovane su za angažman, a ne za tačnost, podstičući senzacionalni sadržaj koji pojačava predrasude umesto da ih izaziva. Ova dinamika podriva deliberativne procese koji su ključni za demokratiju, redukujući složena politička pitanja na binarne izbore i podstičući krajnju polarizaciju.
Posledice su ozbiljne. Kada se izbori dobijaju na osnovu viralnih dezinformacija, legitimnost vlasti postaje upitna. Politika postaje sekundarna u odnosu na populistički performans, a institucije gube poverenje neophodno za društvenu koheziju. Još gore, globalno širenje ovog modela preti da učvrsti autokratske tendencije, dok lideri koriste svoju digitalnu popularnost da zaobiđu institucionalne kontrole.
Odgovornost za ovu demokratsku eroziju ne leži samo na biračima ili platformama. Intelektualci, donosioci odluka i akademska zajednica saučesnici su kroz svoje nečinjenje. Njihov neuspeh da predvide posledice digitalnih dezinformacija prepustio je narativ demagozima.
Implikacije za globalnu stabilnost su duboke. U svetu gde dezinformacije upravljaju političkim ishodima, geopolitičke tenzije će, bez dileme, eskalirati. Demokratije postaju manje predvidive, a međunarodni savezi, zasnovani na zajedničkim vrednostima i stabilnosti, slabe. Autoritarni režimi, s druge strane, osnažuju se haosom unutar demokratskih država, koristeći svoju kontrolu nad informacijama da prikažu iluziju stabilnosti.
Kako bi se demokratija zaštitila, neophodno je prilagoditi izborne okvire realnostima digitalnog doba. To zahteva smela, koordinisana delovanja na više frontova:
- Regulisanje algoritama društvenih mreža
Vlade moraju pozvati platforme na odgovornost za sadržaj koji pojačavaju. Algoritmi treba da favorizuju tačnost i građanski angažman u odnosu na senzacionalizam. Zakonodavne mere bi mogle zahtevati od platformi da obelodane kako njihovi algoritmi utiču na politički diskurs. - Infrastruktura za proveru činjenica
Nezavisna globalna mreža za proveru činjenica mora biti osnažena da prati i suzbija dezinformacije u realnom vremenu. Vlade, civilno društvo i akademska zajednica treba da sarađuju kako bi osigurali adekvatno finansiranje i nepristrasnost ovih napora. - Obrazovanje za digitalnu pismenost
Građani moraju biti opremljeni veštinama kritičkog vrednovanja sadržaja na internetu. Obrazovni kurikulumi treba da uključe module o medijskoj pismenosti, podučavajući ljude da razlikuju kredibilne informacije od propagande. - Reforme integriteta izbora
Izborne komisije (nadležna tela) moraju usvojiti strože propise u vezi sa sadržajem kampanja. Lažne tvrdnje treba da nose zakonske posledice, a digitalne kampanje treba da budu obavezne da otkriju izvore finansiranja i ciljne demografske grupe. - Povraćaj intelektualnog liderstva
Akademska javnost, intelektualci, moraju aktivnije učestvovati u oblikovanju javnog diskursa. To podrazumeva ne samo istraživanje i objavljivanje, već i angažman sa javnošću kako bi objasnili važnost ovog pitanja i zalagali se za reforme.
Ako se trenutni trend nastavi, svet rizikuje da sklizne u ono što bi se moglo nazvati „algoritamskim autoritarizmom,“ gde lideri duguju svoju moć ne volji informisanog biračkog tela, već mahinacijama društvenih mreža. Rezultirajuća nestabilnost mogla bi destabilizovati ekonomije, produbiti nejednakost i podrivati poverenje u demokratske institucije.
Štaviše, normalizacija politike vođene dezinformacijama verovatno će obeshrabriti kvalifikovane pojedince da ulaze u politiku i u javnu službu, jer fokus prelazi sa kompetencije na harizmu. Ovaj „odliv mozgova“ mogao bi ostaviti upravljanje u rukama onih koji nisu sposobni da odgovore na složene izazove 21. veka.
Teret preokretanja ovog trenda leži na kreatorima politika ali i na akademskoj javnosti, kao što sam pomenuo. Njihova je odgovornost da premoste jaz između demokratskih ideala i digitalnih realnosti. To će zahtevati hrabrost, jer će reforme naići na otpor i od populističkih lidera i od moćnih tehnoloških konglomerata. Međutim, ulozi su ogromni!
Demokratija je oduvek bila dinamičan sistem, sposoban da se prilagodi novim izazovima. Digitalno doba nije izuzetak. Priznavanjem ozbiljnosti trenutne krize i preduzimanjem odlučnih koraka moguće je stvoriti okvir za izbore koji očuvaju principe fer igre, odgovornosti i informisanog izbora.
Eksplozija dezinformacija predstavlja egzistencijalnu pretnju demokratiji kakvu poznajemo. Primeri Trampovog reizbora u SAD i populizma na TikToku u Rumuniji su nagoveštaji dublje bolesti. Ipak, u ovoj krizi leži i prilika: da se inovira i ojača demokratski proces za digitalno doba.
I da ponovim, odgovornost za transformaciju leži na onima koji imaju znanje i moć da deluju. Intelektualci, akademska zajednica i donosioci odluka moraju preuzeti vodeću ulogu, pokazujući da najveća snaga demokratije leži u njenoj sposobnosti da se prilagodi i evoluira. Neuspeh da se preduzme akcija rizikuje da demokratiju prepusti analima istorije, zamenjenu distopijskim svetom gde je istina podređena viralnosti, a upravljanje spektaklu.
Vreme za delovanje je sada — pre nego što nas ponor proguta sve.