Balkanski domaćini prilično su se ustručavali da posetu princa Čarlsa ovom regionu opišu i kao političku, iako je ona to po mnogo čemu bila. Veoma “gust” protokol prinčevskog para tokom šest dana boravka na Balkanu obilovao je njihovim susretima sa humanitarnim organizacijama, verskim liderima, mladim i inovativnim ljudima, pa je politika, naizgled, bila sasvim sklonjena u stranu.
Ipak, ovaj balkanski obilazak naslednika britanske krune, prvi nakon skoro četiri decenije, može u bliskoj budućnosti da ostane upamćen kao trenutak u kojem je učinjena najvažnija politička prekretnica u komplikovanom balkanskom mozaiku. “Malo je mesta na svetu na kojima se istinski oseća teret istorije kao što je to na Balkanu. Naravno da niko ne treba da zaboravi ili ignoriše istoriju, ali, što je još važnije, niko ne sme da postane njen zatočenik”. Ovo su reči princa Čarlsa izgovorene u zgradi parlamenta Srbije na vrhuncu njegove balkanske turneje, upućene svima u četiri zemlje koje je tih dana posetio.
Zašto baš ove reči i zašto su izgovorene baš u Beogradu, na polovini turneje? Jasno je da je poseta princa Čarlsa Balkanu dizajnirana kao poseta jednoj celini, uvezanoj ekonomskim, kulturnim i istorijskim vezama, ali u isto vreme teško opterećenoj konfliktnim nasledjem. Iako su države u ovom regionu na različitim administrativnim stupnjevima evropske emancipacije, one su u očima EU, a posebno Britanije i dalje jedan jedinstveni kulturni, istorijski, pa i ekonomski i politički prostor, kako sa svojim prednostima i potencijalima, tako posebno i svojom haotičnom nedavnom istorijom, koja je i dalje živa u medjusobnim odnosima.
I otuda ovakva poruka princa Čarlsa, koja “gadja” u bazični balkanski problem i traži njegovo rešavanje, kao preduslov za pomirenje i razvoj. Kao što je i rekao, to je “višak istorije”, koji opterećuje zajedničku budućnost. Izbor Beograda za mesto gde će ove poruke biti izrečene, takodje nije nimalo slučajan, iz najmanje dva razloga. Prvo, Beograd je u bliskoj prošlosti pokazao da ima najveću moć da destabilizuje region, ali sada ima najveći potencijal da bude njegov predvodnik u istorijskom povezivanju i gradnji zajedničke evropske budućnosti celog Balkana. Drugo, vlada u Beogradu pokazuje već duže da je stabilna i liderska, da joj je jasno da je stabilnost Balkana apsolutni preduslov za bilo kakav napredak svake od njegovih zemalja pojedinačno. Današnja Srbija i Beograd, su u očima princa Čarlsa, ona najviša tačka na Balkanu sa koje će se njegov glas najdalje čuti.
U Beogradu mogu biti ponosni na ovakvu odluku britanskog prestolonaslednika, jer bi ona svakako bila drugačija da Srbijom upravljaju neodgovorni, kratkovidi lideri. Iako Beograd nije ugostio britanskog premijera još od Margaret Tačer, poslednjih nekoliko godina više je nego očigledno napredovanje odnosa Srbije i Velike Britanije. Četiri posete premijera Srbije Aleksandra Vučića Londonu za godinu dana, nekoliko poseta šefa Foreign officea Filipa Hamonda Beogradu, samo su mala ilustracija “otopljavanja” medjusobnih odnosa u poslednje četiri godine.
Poseta princa Čarlsa Balkanu, sa Srbijom u centru turneje, zato deluje kao efektan i efikasan način da Britanija “preokrene igru” u regionu i da jasno ukaže na to za kakav je razvoj zainteresovana.
dr Orhan Dragaš, direktor Medjunarodnog instituta za bezbednost