1. O izveštaju
Američki State department objavio je 30. marta 45. redovni godišnji izveštaj o poštovanju ljudskih prava u svim zemljama sveta (2020 Report on Human Rights Practices). Posmatra se u kojoj meri države sprovode svoje obaveze koje proističu iz međunarodno prihvaćenih dokumenata, koja se tiču ljudskih prava, pre svega Univerzalne deklaracije UN o ljudskim pravima. To se pojedinačno tiče seta univerzalno prihvaćenih ljudskih prava – individualnih, građanskih, političkih i radničkih prava.
2. Metodologija
State department priprema ovaj izveštaj na osnovu informacija od ambasada SAD širom sveta, od zvaničnika stranih vlada, nevladinih i međunarodnih organizacija, pravnih eksperata, novinara, univerzitetskih istraživača, radničkih aktivista i objavljenih izveštaja. Ambasade SAD u inostranstvu pripremaju nacrte izveštaja za svaku konkretnu državu, a konačnu verziju pravi Biro za demokratiju, ljudska prava i rad u okviru State departmenta, u saradnji sa drugim odeljenjima Stejt departmenta, kao i sa Ministarstvom za rad SAD-a.
Izveštaj se odnosi isključivo na događaje i situacije koje su se odigrale tokom 2020. godine.
Izveštaj ne daje konkretne numeričke oznake, koeficijente, procente napretka ili nazadovanja, kao što je čest slučaj kod sličnih izveštaja međunarodnih organizacija, niti upoređuje stanje u pojedinim oblastima sa prethodnim izveštajima (napredak ili nazadovanje). Ipak, postoji vrednosna metodologija, koja je veoma važna za praćenje i pravilno razumevanje ocena iznetih u izveštaju.
Kako je posebno istaknuto u metodološkim napomenama, u izveštaju se koristi formulacija da je određen segment ljudskih prava “generalno poštovan” (Generally respected) od strane države, zato što se ne može sa potpunom sigurnošću tvrditi da bilo koja vlada “sasvim poštuje” neki segment ljudskih prava i to sve vreme, jer reč je o dinamičkoj kategoriji. State department naglašava da se formulacija – “generalno se poštuje” koristi da opiše ponašanje one države koja nastoji da zaštiti i promoviše ljudska prava u punom smislu, i da je to “najviši nivo poštovanja ljudskih prava koji se koristi u ovom izveštaju”. Ova formulacija će biti bitna i za punu ocenu o godišnjem izveštaju Stejt departmenta o Srbiji.
3. Izveštaj o Srbiji – generalna ocena
Ukupan izveštaj je dominantno pozitivan za Srbiju. Od ukupno 35 posmatranih kategorija ljudskih prava, dve trećine ili 24 kategorije (69%) su ocenjene pozitivno (različitim stepenima), dok su kod jedne trećine (11 kategorija ili 31%) iskazane primedbe. Ovaj odnos je utvrđen na osnovu metodologije i formulacija koje je dao sam Stejt department i pokazuje sledeći odnos:
Bez ikakvih primedbi – 4 kategorije
Ocena “Generally respected” – 14 kategorija
Ocena “značajan napredak” (Significant progress) – 1 kategorija
Neutralna ocena[1] – 5 kategorija
Negativna ocena – 11 kategorija
U skladu sa ovakvom slikom formulisan je i sažetak izveštaja, iako u njemu uočavamo materijalnu grešku, jednu od retkih u izveštaju, kao i metodološku nedoslednost – parlamentarni izbori 21. juna prošle godine označeni su kao “vanredni”, iako su bili redovni. A u sažetku su pominjani i izbori za predsednika Srbije 2017. iako se u opisu metodologije izveštaja izričito kaže da se on tiče samo događaja iz 2020.
Što se tiče izbora, u sažetku je preneta ocena međunarodnih posmatrača da su oni organizovani efikasno u teškim okolnostima (pandemija), ali je konstatovano da su dominacija vladajuće partije, nedostatak pristupa opozicije medijima, kao i manjak medijske različitosti glasačima ograničili izbor.
U sažetku se navode “najkrupnija” problematična pitanja, kao što su “ozbiljne restrikcije u oblasti slobode izražavanja i medija, uključujući nasilje, pretnje nasiljem, neopravdana hapšenja i postupke protiv novinara, zatim brojne slučajeve korupcije u vlasti, krivična dela koja uključuju nasilje ili pretnje nasiljem nad osobama sa invaliditetom, kao i krivična dela, uključujući nasilje ili pretnje nasiljem prema gej-osobama”.
Ipak se zaključuje da je vlada preduzela mere da identifikuje, istraži, procesuira i kazni one zvaničnike koji krše ljudska prava, bilo da su u policiji ili drugim organima.
Kao pozitivno ocenjeno je to što je nacionalna policija održala unutrašnju bezbednost i što je pod kontrolom Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i da civilne vlasti imaju efektivnu kontrolu nad bezbednosnim snagama.
4. Problematična pitanja
Primedbe na poštovanje ljudskih prava u Srbiji iskazane su za 11 od ukupno 35 oblasti. Ta primedba se obično izražava formulacijom da u toj oblasti postoji zakonodavstvo, ali da ga vlada nije primenila u dovoljnoj meri, kako bi ljudska prava bila potpuno zaštićena.
Skoro sve primedbe u svom svom izveštaju, Stejt deparment je preuzeo od drugih izvora – iz izveštaja međunarodnih organizacija, domaćih NGO i medija. Iako su neke od njih dokumentovane i podacima “druge strane”, odnosno državnih organa, kredibilitet ovih izvora je često pod znakom pitanja, a istinitost njihovih podataka i tvrdnji problematična. State department koristi ovakve izvore, ali ih uvek citira, što može da znači i jednu vrstu ograde i rezerve prema njima i njihovoj verodostojnosti. U nastavku ćemo analizirati svaku od ovih primedbi pojedinačno:
- Tortura i drugi okrutni, nehumani ili degradirajući tretmani ili kažnjavanje (Torture and other cruel, inhuman, or degrading treatment or punishment)
Konstatuje se da Ustav zabranjuje ovakvu praksu, ali se dodaje da “policija po rutini tuče zatvorenike i zlostavlja osumnjičene, obično prilikom hapšenja”. Za ovako jaku optužbu nema nikakve argumentacije, ni podataka niti izvora, što je kuriozitet za ceo izveštaj. Samo posredno se, povodom ovih tvrdnji, poziva na izveštaj Komiteta Saveta Evrope protiv torture, u kojem se srpske vlasti pozivaju da “prepoznaju da je ovakvo loše postupanje od strane policije činjenica, ne samo praksa pojedinih brutalnih službenika, već prihvaćena praksa u postojećoj policijskoj kulturi, posebno među inspektorima u oblasti kriminala”.
- Negiranje poštenog javnog suđenja (Denial of Fair Public Trial)
U ovom odeljku ne iznose se konkretne primedbe, već se suštinska zamerka odnosi na spor proces ustavnih reformi u oblasti pravosuđa, koje će redukovati politički uticaj na pravosuđe. Zato ovde nije reč o suštinskoj zamerci, već o konstatovanju da još nije završen važan proces na kojem Srbija već radi i to u saradnji sa svojim partnerima, naročito Evropskom unijom i koji će u dogledno vreme biti završen.
- Arbitražno ili nezakonito mešanje u privatnost, porodicu, dom ili prepisku (Arbitrary or unlawful interference with privacy, family, home, or correspondence)
I u ovom odeljku se konstatuje da Ustav zabranjuje ovakve akcije, ali se dodaje da “postoje izveštaji” da vlada ne poštuje te odredbe, konkretno, da MUP, na primer, “često” ne pribavlja dozvolu suda pre nego što primeni mere praćenja neke kriminalne aktivnosti. Nema obrazloženja, argumentacije, ni navođenja koji su to izveštaji koji ukazuju na ovakvu praksu. Ali zato ima pozivanja na “aktiviste”, “nezavisne novinare” da postoji “praćenje” njihovih postova na društvenim mrežama, jer su kritički nastrojeni prema vladi!? Kredibilitet ovakvih optužbi u Srbiji je ravan nuli.
- Sloboda izražavanja, uključujući i slobodu medija (Freedom of Expression, including for the Press)
Ovo je najobimnija kritika u izveštaju, sačinjena po istovetnoj matrici, i sa skoro istim materijalom, kao i izveštaji Freedom house i Reportera bez granica na istu temu. Ove dve organizacije su i dva glavna izvora stavova koji su poslužili kao građa za ovo poglavlje.
Citira se prošlogodišnji izveštaj Freedom House “The nations in transit”, koji je za 2020. godinu umanjio status Srbije iz “polukonsolidovane demokratije” u “tranzicioni ili hibridni režim”, upravo zbog stanja u oblasti medija i izražavanja. Smatramo da je ovaj izveštaj FH-a izuzetno pristrasan, neobjektivan i nekompetentan, pa je za žaljenje što ga je State department uzeo kao glavni izvor za svoje primedbe o stanju slobode izražavanja i medija u Srbiji. Autor izveštaja FH-a (Miloš Damnjanović, saradnik BIRN-a) je 90% svojih ocena zasnovao na napisima u srpskim medijima, a u samo 10% slučajeva koristio je podatke državnih institucija ili NVO. Više od polovine materijala za svoje kritičke stavove o Srbiji, Damjanović a sa njim i Freedom House našao je u izveštajima samo četiri srpska medija – BIRN, Slobodna Evropa, Južne vesti i N1. Reč je, dakle, o ogromnoj pristrasnosti, koja daje krivu i jednostranu sliku o Srbiji. Nažalost, ovim je ozbiljno narušen kredibilitet Freedom House, ali činjenica je da je State department uvažio i taj izveštaj i uvrstio u svoj pregled stanja ljudskih prava u Srbiji.
Zanimljivo je da State department na više mesta, kao problematičnu, navodi činjenicu da je medijski prostor Srbije “prezasićen” medijima i da veliki broj njih ne posluje sa zaradom. Ova vrlo važna činjenica se retko konstatuje u sličnim međunarodnim izveštajima, iako u njoj leži koren mnogih problma sa kojima se suočava medijska scena u Srbiji, pa i deo razloga za stalne primedbe na stanje medijskih sloboda. Razume se, ovu činjenicu, State department ne stavlja “na dušu” državi.
Glavne primedbe tiču se pretnji i napada na novinare, netransparentnost vlaništva nad medijima i veliku ulogu države u medijskom prostoru.
U izveštaju je potpuno netačno opisano stanje u sferi kablovske televizije. Najpre se ispravno konstatuje da United grupa kontroliše više od 50% kablovskog tržišta, a Telekom 25%, da bi se iz toga izveo zaključak da “takva koncentracija i zavisnost od državnih oglašivača… otežava opozicionim liderima da komuniciraju sa potencijalnim glasačima”. Ovde se daje potpuno netačna slika i izvlači netačan i tendenciozan zaključak o vrlo bitnoj temi, s obzirom na činjenicu da ubedljivo najveći kablovski operater (United grupa) ima ujedno i svoje medije koji su izrazito anti-vladino i opoziciono orijentisani.
Kao najdrastičniji slučaj napada na novinare, izveštava se o paljevini kuće Milana Jovanovića u Grockoj, za šta je optužen (u tom trenutku) predsednik opštine Dragoljub Simonović. S obzirom na to da izveštaj obuhvata samo događaje iz 2020, ovde se konstatuje da je sudski postupak u toku, ali on je u međuvremenu završen izricanjem zatvorske kazne Simonoviću, tako da se i ovo problematično pitanje može smatrati zatvorenim.
I u ovom Izveštaju, očigledno pod “impulsom” drugih sličnih izveštaja od međunarodnih organizacija, konstatuje se nasilje nad demonstrantima u julu 2020. prilikom napada na Skupštinu. Zanimljivo je da i izveštaj State departmenta konstatuje da su novinari napadnuti od “demonstranata i policije”, što je još jedna formulacija koju je koristio Freedom House i koja jasno govori da su sami demonstranti bili nasilni, nikako mirni.
- Status i tretman interno raseljenih osoba (Status and Treatment of Internally Displaced Persons)
U ovom odeljku se izriče relativno blaga primedba, po kojoj zakon obezbeđuje zaštitu interno raseljenim osobama, na osnovu kriterijuma UN, ali da implementacija “nije potpuna u pojedinim oblastima”. S obzirom da se ovde barata podacima domaćih i međunarodnih organizacija koje se brinu o interno raseljenim oblastima, primedba se može shvatiti kao objektivno i teško stanje, za koje država nije odgovorna. Jedina preporuka državnim organima odnosi se na to da se briga o raseljenim iz Hrvatske, BiH i sa Kosova i dalje vodi po Nacionalnoj strategiji iz 2002. godine, koja nije sveobuhvatna i ne može da pruži tehničke i finansijske uslove za dugoročno rešenje za raseljena lica.
- Korupcija i manjak transparentnosti u radu vlade (Corruption and Lack of Transparency in Government)
Uz konstataciju da zakonski okvir pruža osnov za kažnjavanje korupcije kod zvaničnika, konstatuje se, kao i obično u ovakvim izveštajima, da je veoma raširena “percepcija u javnosti” da se zakon ne primenjuje dosledno u slučajevima tzv. visoke korupcije. Takođe se i u ovom odeljku Izveštaj poziva na konstatacije iz izveštaja Freedom House, o čijim kompetencijama i kredibilitetu smo već govorili ranije.
Ipak u izveštaju se kao pozitivan pomak precizno navode statistike državnih organa o velikom broju otkrivenih i procesuiranih slučajeva korupcije na nižem i srednjem nivou zvaničnika, od strane Specijalnog tužilaštva protiv korupcije i novoformiranog Odeljenja za borbu protiv korupcije u okviru MUP-a.
- Diskriminacija, socijalno zlostavljanje i trafiking (Discrimination, Societal Abuses, and Trafficking in Persons)
U ovom odeljku, u vezi sa narušavanjem prava žena, konstatuje se da se zakon ne primenjuje efikasno, kada je reč o zaštiti žena od silovanja i kućnog nasilja. Ovo se naročito odnosi na proceduru koja dozvoljava udaljavanje nasilnika od žene-žrtve, ali da se ta zakonska mogućnost ne primenjuje efikasno.
Što se tiče diskriminacije i zlostavljanja osoba sa invaliditetom, takođe se konstatuje da se zakon ne primenjuje efikasno, preciznije, da nedostaje sveobuhvatna strategija za deinstitucionalizaciju brige nad osobama sa invaliditetom.
Kada je reč o diskriminaciji pripadnika nacionalnih, rasnih i etničkih manjinskih grupa, Romi su prepoznati kao najugroženija manjinska grupa. Ovi navodi su potkrepljeni podacima relevantnih institucija i organizacija. To, međutim, nije slučaj sa ocenom da su pripadnici albanske zajednice diskriminisani i disproporcionalno nezaposleni, jer obrazloženja, argumenata i izvora za ovakav stav – nema. U ovom segmentu se, u kontekstu diskriminacije Albanaca, pominje i ministar Aleksandar Vulin, jer u kontinuitetu koristi “pežorativni, rasistički” izraz za Albance. Kuriozitet je da je ministar Vulin jedini zvaničnik vlade koji se poimence pominje u izveštaju State departmenta i to samo u ovom kontekstu govora mržnje.
- Slučajevi nasilja, kriminalizacija i druga kršenja zasnovana na seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu (Acts of Violence, Criminalization, and Other Abuses Based on Sexual Orientation and Gender Identity)
Država u ovom slučaju ne primenjuje efikasno zakone, iako oni zabranjuju diskriminaciju po seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, konstatuje se u izveštaju. Ove primedbe se ocenjuju kao “ozbiljni problemi”, što je jedini slučaj u celom izveštaju. Jedini izvor za ovakve ocene su primedbe NVO koje se bave pravima seksualnih manjina, nema pozivanja na bilo koje državne institucije iz ove oblasti, tako da i ovaj deo izveštaja mora da se posmatra sa dozom rezerve i osnovanom pretpostavkom da su pristrasni i prenaglašeni.
- Zabrana dečijeg rada i minimalni uzrast za zapošljavanje (Prohibition of Child Labor and Minimum Age for Employment)
U ovom odeljku se precizno navode zakonske odredbe koje definišu dozvoljeni uzrast za zapošljavanje i uslove pod kojima se maloletna lica mogu zaposliti, a izriče se “blaga” primedba u smislu da nadležne institucije “nisu uvek” efikasno primenjivale ove zakonske odredbe, kao i da izrečene kazne nisu uvek bile srazmerne težini počinjenog prekršaja.
5. Zaključak
Godišnji izveštaj State departmenta o poštovanju ljudskih prava u Srbiji za 2020. godinu u najvećoj meri je pozitivan. Ocene za dve trećine od ukupno 35 posmatranih oblasti su pozitivne, a za jednu trećinu iznete su primedbe, najčešće da se postojeći zakoni koji štite određena ljudska prava ne primenjuju efikasno.
Autoritet institucije koja je sačinila izveštaj i njen kredibilitet čine ovaj dokument daleko kredibilnijim nego mnogi drugi, slični izeštaji, čiji su autori međunarodne nevladine organizacije.
Izveštaj je pristrasan i problematičnog kredibiliteta samo u onim delovima u kojima svoje ocene zasniva na ocenama iz sličnih izveštaja međunarodnih NGO, a to je slučaj u gotovo svim odeljcima u kojima su Srbiji izrečene primedbe.
State department, nažalost, nekritički preuzima stavove i ocene nekih etabliranih NGO iz oblasti ljudskih prava, poput Freedom House, iako su njihova metodologija i objektivnost više puta dokazano dovele do potpuno iskrivljenih i netačnih zaključaka o stanju nekih sloboda i prava u Srbiji.
Ovo se posebno odnosi na pitanje slobode izražavanja i medija u Srbiji, koje je u tim izveštajima visoko politizovano i najčešće je rezultat netačnih i neobjektivnih inputa koji dolaze “sa terena”, odnosno od pristrasnih izvora iz Srbije.
Iako, za razliku od drugih, State department mnogo češće koristi argumentaciju i dokumenta vlade, oni se i dalje nedovoljno koriste kao “protivteža” naglašeno politizovanim i neobjektivnim stavovima i procenama civilnog sektora i medija.
Više slučajeva kršenja ljudskih prava, kojima je u Izveštaju data značajna pažnja, mogu se smatrati već rešenim, imajući u vidu da Izveštaj tretira samo događaje iz 2020. godine i da nije “sačekao” njihovo okončanje. To je na primer slučaj sa presudom za paljevinu kuće novinara Milana Jovanovića iz Grocke, čiji su počinioci već osuđeni u 2021, ili za proces ustavnih reformi u oblasti pravosuđa, koji je još u toku i biće završen u dogledno vreme. Neki bitni slučajevi, za koje su iznete primedbe, jednostavno ne mogu se staviti “na dušu” državi i vladi, jer su rezultat objektivnih okolnosti. Na primer, položaj izbeglica i interno raseljenih osoba, kojih je u Srbiji i dalje najviše u Evropi, ili, pak velikog broja neprijavljenih slučajeva uznemiravanja i zlostavljanja u ranjivim grupama, poput romske populacije.
[1] Neutralna ocena je oznaka za one kategorije u kojima su izneti i pozitivni i negativni slučajevi, u istoj razmeri. Takođe, u onim kategorijama u kojima State department nije dao nijednu vrednosnu ocenu, već je samo naveo činjenice (Kategorije Election and Political Participation, Anti-semitism, HIV and AIDS social stigma i Acceptable conditions of work)