Slovenija se ozbiljno priprema za svoje predsedavanje Evropskoj uniji koje počinje 1. jula. Bar kada je reč o pitanju Zapadnog Balkana, koje će biti jedna od važnijih tačaka njenog šestomesečnog predsedavanja. Pre nego što je ugostio lidere regiona na Brdu kod Kranja, predsednik Borut Pahor je obišao balkanske prestonice i razgovarao sa šefovima država, što kao vid pripreme za neke važne sastanke nismo videli duže vreme.
Bez obzira na to što balkanski samit na Brdu kod Kranja nije doneo neke velike pomake kako u međusobnim odnosima, tako i po pitanju pristupanja regiona Evropskoj uniji, za poštovanje je napor predsednika Pahora i Slovenije da evropsku budućnost Balkana pokušaju da vrate za veliki sto u Briselu. Pahor pokušava da zastali, bolje reći zamrznuti proces proširenja EU na Balkan vrati u igru i za to nudi novi recept. Koliko novi?
Glavnu ideju formulisao je na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu, gde je rekao da mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu mogu da budu očuvani jedni relativno brzim ulaskom svih zemalja regiona u EU. Upozoriće partnere iz EU da je potrebna nova strategija proširenja i da u njoj mora da bude važna geopolitička dimenzija, odnosno da ulazak država Balkana u EU mora da bude shvaćeno kao geopolitički posao i da se odvija što brže.
Koncept je odličan, racionalan i pruža šansu za win-win ishod, kako za Zapadni Balkan, tako i za Evropsku uniju. Jedino što nije nov, niti originalan, ali to nećemo uzimati za zlo Borutu Pahoru. Korisno je, međutim, da podsetimo na poreklo ovog koncepta, a naročito na ogroman vremenski raspon od njegovog pojavljivanja pa do Pahorove inicijative.
Ideja sa kojom slovenački predsednik danas želi da prodrma Evropsku uniju kako bi što pre integrisala Zapadni Balkan, stara je gotovo četiri godine. I sve to vreme Evropska unija ima je pred sobom, ne samo kao ideju, već kao detaljno razrađen koncept. Ovaj koncept ima naziv Western Balkans IN (WBIN) i njegov autor je Međunarodni institut za bezbednost. Objavili smo ga 2. oktobra 2017. godine, a samo tri nedelje kasnije (27. oktobra) predstavili smo ga ambasadama članica EU u Beogradu, kao i ambasadi SAD.
WBIN je pravovremeni, kreativni odgovor na potpuno novu situaciju u kojoj se EU našla posle odluke Velike Britanije da je napusti i zagovara upravo što brže pristupanje država Zapadnog Balkana Uniji. To je koncept kojim je EU trebalo da pruži integrativni odgovor na dezintegrativni košmar u kojem se našla i od kojeg se već godinama oporavlja sa dosta muka.
Koncept našeg instituta imao je nameru da okuraži Evropsku uniju da odlučnije nego do sada upotrebi svoju političku volju i pokrene još jedan talas proširenja, ovog puta na Balkan, i na taj način trajno pacifikuje i stabilizuje ovaj prostor, inače jedino preostalo neintegrisano područje. Ponudili smo koncept proširenja koji ne bi oslobodio balkanske države obaveze da se iznutra reformišu, ali to bi radile sa mnogo više napora i elana, jer bi na ovaj način imale izvesnu evropsku realnost, a ne samo “evropsku perspektivu”, o kojoj slušaju još od 2003.
Nažalost, sve do sadašnje Pahorove inicijative, koncept iz dokumenta WBIN nije podstakao nikakvu akciju EU. Izuzetak je to što su neka rešenja iz našeg dokumenta ugrađena u Strategiju za Zapadni Balkan, koju je Evropska komisija donela u februaru 2018. godine.
Svih proteklih godina EU je skrštenih ruku tugovala nad Zapadnim Balkanom, sve ponavljajući da je zabrinuta/uznemirena/razočarana, da upozorava/ističe/skreće pažnju na rastući/maligni/destruktivni/antievropski uticaj Rusije/Kine/Turske/arapskih zemalja na Zapadnom Balkanu. Izaberite bilo koju kombinaciju ponuđenih izraza, stavite je u pretraživač i garantovano ćete kao rezultat dobiti neki od izveštaja ili saopštenja o Balkanu Evropske komisije, Evropskog parlamenta, Saveta EU, Službe za spoljne poslove iz prethodne četiri godine.
Ovakvu jadikovku nećete videti u WBIN-u Međunarodnog instituta za bezbednost. Njegova osnovna ideja bila je u tome da ni EU ni Balkan ne dođu u poziciju da se neko drugi umeša u njihov odnos. A upravo se to događa proteklih godina. Glavni razlog je protraćeno vreme u kojem i jedni i drugi ponavljaju da su umorni – prvi od proširenja, drugi od pristupanja. Razume se, nije moralo tako da se desi. Bilo je dovoljno samo da i u Briselu počnu da o Balkanu razmišljaju malo kreativnije nego što su razmišljali 15 godina pre toga i bez uspeha. Baš onako kako im je na tacni ponudio Međunarodni institut za bezbednost.
Borut Pahor ovih dana, svojom inicijativom, potvrđuje punu vitalnost i aktuelnost projekta WBIN. Sa zakašnjenjem od skoro četiri godine, ali za dobru ideju to ne treba da bude problem. Ona je od prvog dana u sedištima institucija EU i u vladama država članica, a ako je negde zaturena, ima je i dalje na našem sajtu – https://isi-see.org/2017/10/02/western-balkans-in-wbin/
Zapadni Balkan i EU nemaju razlog da protraće još četiri godine.