“Kineska ekonomija pokazuje svoju snagu i energičnost“, „Ujka Sem je umoran“, „Plenarna sednica (CK Komunističke partije Kine) trasira put za još veće uspehe“, „Početak nove epohe u razvoju Kine“ – ovo su samo neki od naslova na portalu „China Daily“ u čijem društvu se pojavio autorski tekst bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića o uspesima modernizacije u Kini i njenom uticaju na svet. I naslov njegovog komentara nije odudarao od okoline, on glasi – „Kina stvara svoj način da napreduje“ (China creating its own way to thrive).
Kao ni naslov, ni sadržaj Tadićevog članka ne razlikuje se od sadržaja koji nudi “China Daily”, novine i veb-portal na engleskom, koje uređuje propagandni biro Komunističke partije Kine. Ovaj osvrt bivšeg predsednika Srbije, bio je samo mali propagandistički doprinos svekineskom slavlju povodom istorijske sednice Centralnog komiteta KP Kine. Tadić se pridružio ovom narodnom veselju na način koji je trebalo da izgleda kao neutralni pogled sa strane na kinesko čudo 21. veka, a u to je investirao svoje ime i svoju visoku državnu funkciju koju je obavljao osam godina. Imao je visoke autorske ambicije, pa čak i naučničke, jer je svetu ponudio novi termin za modernizaciju na kineski način, a to je – “harmonizacija”.
Na potezu je globalna naučna zajednica, pred kojom je veliki posao da kritički analizira Tadićevu inovaciju u izučavanju Kine i novi pojam koji je on lansirao u akademsku javnost. Ili će, ipak, što je više verovatno, njegov naučnički napor ignorisati svi, osim profesionalnih apologeta režima iz Pekinga, koji će ga pomenuti tu i tamo, po službenoj dužnosti.
Najmanje sporno u Tadićevoj analizi su okolnosti pod kojima se pojavio ovaj njegov tekst. Ako su tačne primedbe nekih njegovih kritičara da je tekst u China Daily ustvari deo Tadićevog konsultantskog, dakle, plaćenog angažmana u nekoj kineskoj kompaniji, onda ne postoji nikakav problem, niti povod da se razgovara o stavovima bivšeg srpskog predsednika u vezi sa Kinom. Mnogi svetski državnici, po odlasku sa dužnosti, kreću u vode privatnog biznisa i žive od predavanja, javnog zagovaranja, lobiranja i davanja saveta onima koji su za to spremni da plate. Ukoliko je to slučaj i sa Borisom Tadićem, onda problem ne postoji.
Problem postoji ako tog angažmana nema, ako su stavovi koje je Tadić izneo u China Daily zaista njegove iskrene misli, koje je potpisao bez ikakve novčane nadoknade. U tom slučaju, postavlja se važno pitanje – koji ideološki profil političara je upravljao Srbijom punih osam godina, kontrolišući sve njene resurse bez ograničenja. A naročito se postavlja pitanje – koji profil političara ponovo ima ambiciju da igra važnu ulogu u političkom životu Srbije, gde se ponovo bori za vlast?
Tadićev tekst u China Daily po sadržini i tonu identičan je završnom saopštenju sa nedavno završene plenarne sednice CK KP Kine. U tom saopštenju se na 12 stranica teksta, na pet i po hiljada reči (što je četiri do pet stranica u dnevnim novinama, uz jednu veću fotografiju Si Đinpinga), veliča dosadašnja uloga KP Kine u reformi zemlje, a naročito se slavi njena neizostavna uloga u daljem razvoju Kine. Razvoju na osnovu “Misli Si Đinpinga o socijalizmu sa kineskim karakteristikama za novo doba”, kako glasi zvanična ideološka etapa u ovoj fazi razvoja Kine.
Boris Tadić svojski podržava ovaj pravac, i već od početka, da ne bi bilo dileme, poziva se na zaključke CK KP Kine, a tumači ih kao uvod u “revoluciju” koja će izroditi novu modernizaciju za ceo svet, ovog puta poteklu iz Kine, a ne sa Zapada, što je do sada bio slučaj. Ima kod njega, baš kao i u saopštenju kineskog partijskog rukovodstva, pominjanja i revolucije i marksizma i nejednakosti u svetu, brige za čoveka.
Naročito ima činjeničnih i vrednosnih falsifikata na račun Zapada, kao i neukusnog veličanja kineskog ekonomskog i socijalnog modela, o kojem piše kao “uzoru za svet”. To piše dugogodišnji lider Srbije, koji je na vlast došao i na vlasti se održavao predstavljajući se kao jedini garant puta Srbije u Evropsku uniju, političar koji je od sebe napravio simbol pro-zapadne Srbije modernog doba. Niko sa Zapada za osam godina koliko je vodio Srbiju, nije kritikovao Tadića, nije ni pomišljao da ga optuži, da okreće Srbiju prema Kini, ili Istoku uopšte. Čak ni kada je 2009. sa tadašnjim predsednikom Hu Đintaom dogovorio sklapanje strateškog partnerstva Srbije i Kine iz kojeg su kasnije proistekle sve kineske poslovne inicijative okrenute Srbiji.
Ako o Kini i o Zapadu zaista misli ono što je napisao u China Daily, onda je Boris Tadić vrhunski varao i sopstvene sledbenike i partnere na Zapadu celih osam godina, možda čak i do današnjeg dana. Jer kako drugačije protumačiti Tadićeve današnje reči da je “nekada pobednička ideologija Zapada došla u ćorsokak, pošto je kapitalizam doneo više žrtava nego pobednika”, a da je “kineski put modernizacije korigovao greške koje je pravio Zapad”? Ili da nam Kina “pokazuje da nam je potreban novi, inovativni oblik marksizma i društveno odgovorne države”.
Boris Tadić je na društvenim mrežama branio svoje stavove iznete u China Daily, tako da nema sumnje da je njegovo autorstvo autentično. Dakle, u pitanju je isti Tadić koji u kineskim partijskim glasilima piše sladunjave (čak i za kineske standarde) hvalospeve Centralnom komitetu KP Kine i onaj nekadašnji Tadić koji je dva puta osvajao predsednički mandat noseći u ruci zastavu Evropske unije. Moguće je da je u međuvremenu promenio poglede na svet, shvatio da je živeo u zabludi i da je tom zabludom obmanuo i par miliona svojih nekadašnjih sledbenika. Naravno i mnoge svetske lidere koje je sa dosta uspeha uveravao da su samo on i njegova politika baštinici zapadnih vrednosti u Srbiji. Ali, u tom slučaju bilo bi pošteno, humano i u skladu sa njegovim novim uverenjima o pravednosti kineskog tipa, da svima uputi jedno veliko izvinjenje. To se, naravno, neće desiti, kao što se neće obistiniti ništa što predviđa u svom kineskom komentaru. I Tadićeva politička karijera baš kao i njegov prilog u China Daily građeni su na fikciji, propagandi i bez dodira sa stvarnim svetom i životom.