Ogromni “Iljušin-96” ruske vlade vratio je u nedelju Sergeja Lavrova i njegovu delegaciju iz Njujorka u Moskvu, posle učešća na Generalnoj skupštini UN. Verovatno će se još dugo čekati da bilo koji ruski avion, privatni ili državni, odleti na Zapad, a moguće je i da će na takvu priliku dugo čekati i putnici koji su sada boravili poslom u Njujorku.
U povratku preko okeana, u Lavrovljevom avionu verovatno je vladalo dobro raspoloženje, bilo je razloga za to jer su obavili važan posao. Najpre, uspeh je što su se uopšte pojavili u sedištu UN, s obzirom na to da je Amerika zatezala sa izdavanjem viza. Imali su brojne sastanke sa predstavnicima drugih država, pa tim snimcima mogu da “dokazuju” da Rusija nije izolovana od sveta, već da još uvek ima onih koji sa njom hoće da razgovaraju. I na kraju, šef delegacije Lavrov rekao je na Generalnoj skupštini sve ono što današnja Rusija ima da poruči svetu.
A to što je rekao može biti najveće ponižavanje Svetske organizacije, koje je ona doživela od svog osnivanja. Kažemo – “može biti”, jer će biti još većih, ukoliko UN ne budu uspele da se iznutra promene. Istupanjem Rusije na glavnom godišnjem sastanku, UN su jako i bezobzirno povučene za nos, doživele su tešku uvredu i poniženje od jedne od svojih najvažnijih članica. Stavovi koje je u ime svoje države izrekao Sergej Lavrov bili su licemerno ruganje u lice UN, njenoj Povelji i svim principima na kojima one počivaju.
Počeo je govor rečima da se krizne situacije u svetu umnožavaju, a da se međunarodna bezbednosna situacija “ubrzano pogoršava”!? To je tačno, ali to saopštava država koja je isključivo i jedino odgovorna za sve što je izrečeno. Njen šef diplomatije se sa najviše svetske političke govornice tim rečima obraća svetskim liderima i globalnoj publici, očigledno ih smatrajući za ljude ispranih mozgova iz država koje ne znaju šta se događa u svetu oko njih.
Lavrov je, dalje, optužio Zapad da svojom politikom “podriva poverenje u međunarodne institucije i u međunarodno pravo”!? To, takođe, saopštava država koja najmanje u poslednjih sedam meseci krši svako slovo principa međunarodnih odnosa, bahato ruši autoritet svake međunarodne institucije i javno demonstrira da ne želi više da živi po odavno prihvaćenim pravilima koja važe za ceo svet.
I kao poentu, prvi ruski diplomata poziva svet da se opredeli u kakvom poretku želi da živi – u svetu sa jednim hegemonom koji tera sve ostale da žive po njegovim zloglasnim pravilima ili u demokratskom i pravednom svetu bez ucena i zastrašivanja neželjenih. Dok govori da njegova zemlja želi drugu opciju, Lavrov nekoga teško vara. Ili svoje sunarodnike koje njegova vlada i njegov lider vode u pohod za ostvarenje “istorijske Rusije”, kao hegemona nad potčinjenim narodima koji moraju da žive po njenim zloglasnim pravilima. Ili vara ceo svet govoreći da Rusija želi demokratiju i pravdu, a već sedam meseci razara susednu, nezavisnu državu, ubija i proteruje na hiljade civila, ne obazirući se na obaveze koje ima kao članica UN i potpisnica njene Povelje.
U momentu dok je Rusija obmanama zasipala Generalnu skupštinu UN, već drugi dan je trajao referendum o otcepljenju dve ukrajinske oblasti i pripajanju Rusiji, na kojem su građani i pod pretnjom oružjem morali na glasanje. Dok je Lavrov stajao za govornicom u Njujorku i tražio mir i poštovanje pravila, njegova država je vodila 215. dan osvajačkog rata, amputirajući delove zemlje koju je napala, a njen narod proglasila za nepostojeći. Dok se kleo u Povelju UN, njegova država je razarala principe nepovredivosti granica i suvereniteta, svetskog mira i mirnog rešavanja sporova.
Lavrov je predstavljao državu koja je u martu dobila skoro jednoglasni zahtev članica UN da prekine agresiju na Ukrajinu i povuče svoju vojsku. Taj zahtev ne samo da nije ispunila, već je pojačala svoju agresiju mobilisanjem 300 hiljada novih ratnika i pretnjom svetu nuklearnom odmazdom. Takvo nepoštovanje Svetske organizacije samo je nastavljeno otvorenim ruganjem Rusije u lice svim njenim članicama tokom Generalne skupštine.
Ukoliko žele da nastave da igraju bilo kakvu ulogu u međunarodnim odnosima, Ujedinjene nacije više ne mogu prelaziti preko ponašanja jedne od njenih najvažnijih članica. Rusija može biti isključena iz UN, za to postoji predviđena procedura u Povelji. Član 6. daje takvo ovlašćenje Generalnoj skupštini, ukoliko neka država “uporno narušava načela UN”. Članom 18. se precizira da takvu odluku mora da donese dve trećine članica Svetske organizacije. Međutim, isključenje Rusije na ovaj način nije realno, zato što odluka treba da potekne od Saveta bezbednosti, u kojem je Rusija jedna od pet stalnih članica.
Šta onda preostaje Svetskoj organizaciji, koja se našla u paradoksalnoj situaciji, da iz svojih redova ne može da izbaci državu koja ispunjava sve uslove da bude izbačena, ali ujedno i drži u svojim rukama ključeve za takvu odluku? Malo toga. Marginalizovanje Rusije pri donošenju važnih odluka već se pokazalo kao efikasno u više slučajeva prebacivanja važnih odluka sa Saveta bezbednosti na Generalnu skupštinu. Jedna od takvih odluka je i izbacivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava. Uprkos tome, “slon je i dalje u sobi”, on uporno nastavlja da krši principe organizacije u čijem je vrhu, najavljuje da će još više nego do sada ugrožavati mir u svetu (nuklearna pretnja) i u suštini prezire UN, podsmeva joj se i obmanjuje njene članice. Rusija vodi destruktivnu igru sa UN, kao što godinama radi sa, na primer, OEBS-om čije je funkcionisanje odavno blokirano zbog ruskog protivljenja raznim odlukama. Rusija želi paralizu UN, ona ne haje za njene odluke i ne želi da je ima za prepreku u ostvarenju svoje osvajačke i agresivne spoljne politike.
Svet se od takvog nasilnika ne može odbraniti kroz mehanizam UN. On ili treba da bude reformisan kroz pisanje novih pravila, ili potpuno zaobiđen kod donošenja važnih odluka, pri čemu će UN ostati da rade na nivou velike međunarodne humanitarne organizacije, ili kluba država koji se bavi unapređenjem obrazovanja i borbom protiv siromaštva. Spasavanje časti UN treba da počne danas i da se završi za manje od godinu dana. Inače će Lavrov, ili neko drugi iz Moskve, idućeg septembra ponovo doći u Njujork i još žešće ponižavati Svetsku organizaciju, gledajući je u oči i rugajući joj se u lice.