Sve je trebalo da izgleda kao prijem dobrodošlice u takozvanu “veliku istorijsku Rusiju”, na kojem će domaćin toplim rečima poželeti onima koji dolaze da se osećaju kao kod kuće. Međutim, četvorica šerifa otcepljenih ukrajinskih krajeva, imali su mnogo razloga da utrnu od straha dok su slušali pozdravni, 37-minutni govor Vladimira Putina u njihovu čast. Pod uslovom da su slušali pažljivo i razmišljali trezveno, što je malo verovatno, jer su su sigurno bili impresionirani situacijom u kojoj su se zatekli.
Ipak, reč je o ljudima koji će se jednog dana naći pred ukrajinskim sudom zbog veleizdaje i predaje dela teritorije svoje zemlje okupatoru. Čak i ako to nekako budu izbegli, trebalo je i govor svog lidera da shvate kao otvorenu pretnju. U govoru koji je bio “skup neverovatno nepismenih zavereničkih klišea” (Karnegijeva fondacija za međunarodni mir) od Putina su mogli da čuju šta će ih snaći i kako treba da se osećaju sada, kada su i formalno kooptirani u sastav Ruske Federacije, odnosno “velike istorijske Rusije”.
Putin je, između ostalog, mnogo govorio o kolonijama, o kolonijalizmu i zlim metropolama, razume se misleći na Zapad i njegov način upravljanja svetskim poslovima. “Zapad je spreman da pređe svaku liniju kako bi očuvao neo-kolonijalni sistem”, “Oni (Zapad) hoće da mi budemo njihova kolonija”, “U nekim zemljama vladajuće elite dobrovoljno pristaju da im budu vazali, a ako ne pristanu, oni uništavaju čitave države”…
Pominjao je kolonije i kolonijalizam, vazale i otimanje država toliko često da, sve i da prvi put slušate Putina kako govori, morali biste da zaključite da je ovde reč o projekciji. O svesnom prenošenju svojih postupaka i namera na nekog drugog. Dakle, Putin nije poželeo nikakvu dobrodošlicu četvorici sa istoka Ukrajine, on im se obraćao kao kolonijalnim guvernerima, tačno je opisao šta je uradio njihovim teritorijama (potčinjavanje, vazali, uništavanje), ali i zapretio šta može da im se desi ako otkažu poslušnost.
Dan koji se u Rusiji slavio kao istorijski, dan kada je otadžbina proširena “istorijskim teritorijama” bio je, ustvari, dan demonstracije bespomoćnosti
zbog učestalih ratnih poraza na istom istoku Ukrajine koji je slavljen kao novi sastavni deo Rusije. Slavlje je u parodiju zvanično prevelar i ruska Duma dva dana kasnije, odlukom da četiri teritorije ulaze u sastav Rusije u granicama koje su važile na dan kad su oblasti pripojene!? Kako će se ova odluka sprovesti, kada Rusija, svojom okupacionom vojskom, ne kontroliše anektirane zemlje? Bizarna odluka koja na internetu izaziva salve sprdnje, jer na isti način Rusija može da anektira i Teksas, Holandiju ili Mars.
U ratnoj iznudici i praćen serijom teških vojnih poraza od ukrajinaca, Putin je napravio još jedno “Potemkinovo selo” od svog projekta “Ruski svet”, namenjeno zemljacima, koji ne mogu biti srećni zbog manjka posla, robe u prodavnicama i viška poziva za front. Pompezno anektirajući četiri ukrajinske oblasti, nad kojima ustvari nema kontrolu, Putin je simbolično označio kraj duge ruske tradicije kolonijalizma, okupacija tuđih zemalja i nasilnog pripajanja teritorija. Teritorijalna ekspanzija je bila svrha svake vladajuće politike u Rusiji, bilo za vreme careva, sovjetskih gen-sekova ili lidera u post-sovjetskom periodu. Od Donbasa, Zaporožja i Hersona, simbolično kreće proces dekolonizacije “istorijske Rusije”, one o kojoj Putin sanja zajedno sa svojim ideolozima, ali i sa milionima opijenih podanika.
Četvorica upravnika ukrajinskog istoka, verovatno neće provesti ni dan na svojim rukovodećim pozicijama na koje ih je uputio gospodar iz moskovske metropole. Putin to negde naslućuje, jer u istom govoru u kojem slavi njihov ulazak u “veliku istorijsku Rusiju” poziva Ukrajinu na pregovore o okončanju rata. Neće ih biti, jer je ukrajinska ofanziva za povratak anektiranih oblasti u punom zamahu. Dekolonizacija bi mogla odmah da bude nastavljena i povratkom Krima u sastav Ukrajine, nakon osam godina od ruske aneksije.
Do tada, anti-kolonijalni otpor jača i na drugim tačkama veliko-ruskog prostora. U Jermeniji preispituju svoje članstvo u ODKB-u, jer definitivno ne mogu da se pouzdaju u bezbednosnu podršku Rusije i partnera u svom sukobu sa Azerbejdžanom. Nije im potrebna ruska “zaštita”, uključujući i njenu vojnu bazu u Djumriju (Gyumri) od koje ne vide nikakvu korist za Jermeniju.
Iako u Gruziji strahuju da bi to mogla da bude opasna provokacija sukoba sa Rusijom, proteklih meseci pojavili su se i pozivi na oružani povratak Abhazije i Južne Osetije matici, dok je Rusija zauzeta svojim osvajanjem Ukrajine.
Farsa sa aneksijom četiri ukrajinske oblasti, osim što simbolizuje slom vekovne ruske ekspanzionističe politike i početak njenog kretanja unazad, znači i olakšanje za mnoga separatistička žarišta na prostoru izvan “velike istorijske Rusije”. Većina novijih evropskih separatističkih pokreta bila je manje ili više direktno podržana, podstaknuta, pa i inspirisana od Moskve. Lideri pokreta za otcepljenje Katalonije imaju bogatu istoriju susreta sa vrhom Kremlja, naročito onim obaveštajnim. Tu je i Mateo Salvini iz svog secesionističkog perioda, odvajanja severa od ostatka Italije, političar koji i danas deluje kao klijent Moskve, dok poziva na preispitivanje politike sankcija prema Rusiji. U ovom krugu je i lider Republike Srpske Milorad Dodik, Putinov saveznik koji će to i ostati sve dok preti secesijom srpskog entiteta iz Bosne i Hercegovine.
Samourušavanje vekovne ruske ekspanzionističke politike jeste počelo farsičnim anektiranjem ukrajinskih oblasti, ali bilo bi naivno i neodgovorno čekati da se ovaj posao dovrši sam od sebe. Putinu treba pomoći da dovrši to što je započeo, da demetropolizuje Rusiju dok je ubeđen da radi suprotno, da širi njenu teritoriju i da u to ubeđuje svoje podanike.
Povratak okupiranog istoka i Krima Ukrajini je zato istorijska prekretnica, koja će Rusiju trajno odučiti od agresije i aneksije, kao vrhunskog državnog interesa. Interes je Zapada da još više nego do sada podrži Ukrajinu u tom naporu, zato što će na isti način ugasiti sva sadašnja, a naročito buduća secesionistička žarišta u svom dvorištu, koja su uvek bila samo odjek agresivne politike Moskve.