Srbija treba da dobije svoj Magnitski zakon i na taj način se pridruži najrazvijenijim demokratijama na svetu u efikasnoj borbi protiv visoke korupcije i najtežih oblika kršenja ljudskih prava širom sveta – zaključili su na današnjoj pres konferenciji narodni poslanik, prof. dr Zoran Dragišić koji je uputio Skupštini predlog ovog zakona, kao i prof. dr Stevan Lilić, šef pravnog tima Međunarodnog instituta za bezbednost, koji je izradio zakonski predlog.
Inicijator donošenja ovog zakona, Međunarodni institut za bezbednost, već godinama tim povodom sarađuje sa Bilom Brauderom (Bill Browder), liderom globalne kampanje za donošenje Zakona Magnitski.
Bil Brauder je na konferenciji za novinare, putem video veze, rekao da je izuzetno ponosan što se Srbija pridružuje najrazvijenijim demokratijama sveta koje imaju Magnitski zakonodavstvo. Na taj način Srbija pokazuje privrženost zaštiti ljudskih prava i sankcionisanju svih onih koji ta prava teško krše koristeći svoje pozicije državne moći, rekao je Bil Brauder povodom ulaska u parlamentarnu proceduru srpskog Magnitski zakona.
Profesor Zoran Lilić, šef pravog tima koji je u okviru Međunarodnog instituta za bezbednost izradio ovaj zakonski predlog, rekao je da se poslednjih desetak godina sve veći broj država, uključujući i Evropsku uniju, opredeljuje da u svoj pravni sistem uvede neki oblik Magnitski zakonodavstva.
„Suprotno opštim nacionalnim sankcijama protiv jedne države koje pogađaju celokupno stanovništvo i u velikoj meri i nedužne građane, pravni mehanizam Magnitski zakona počiva na represivnim merama ciljanim prema pojedincu, koji je odgovoran za kršenje ljudskih prava“, rekao je profesor Lilić.
Rekavši da je Magnitski zakonodavstvo „najnovija generacija zakona“ u zaštiti ljudskih prava, prof. Lilić je objasnio da se ovakvi zakoni fokusiraju na izricanje ciljanih ličnih i imovinskih sankcija tačno određenim fizičkim i pravnim licima koja su odgovorna za teške povrede ljudskih prava i korupcije.
Ciljane lične i imovinske sankcije pre svega obuhvataju zabranu kretanja i ograničavanje raspolaganje imovinom i finansijskim sredstvima protiv lica koja ubijaju, zatvaraju, vrše nedopušteni pritisak i neosnovano sprovode fingirane pravne postupke protiv građana koji se zalažu za slobodno vršenje svojih ustavnih ljudskih prava, kao i protiv lica koja institucijalno, faktički ili medijski ugrožavaju i proganjaju lica koja otkrivaju korupcijske afere (uzbunjivači).
Prof Zoran Dragišić, koji je 12. septembra predložio Narodnoj skupštini Zakon o restriktivnim merama zbog teških povreda ljudskih prava (srpska verzija zakona Magnitski), precizirao je da se ovaj Zakon ne odnosi na građane Republike Srbije, već na strane građane i organizacije koje su umešane u teška kršenja ljudskih prava.
„Usvajanjem ovog zakona Srbija bi se svrstala među najrazvijenije demokratije, koje su ovakve zakone već donele i postala deo sveta koji nije, i ne može biti, sigurna kuća za tirane i kriminalce. Jasno opredeljenje da se ovakav sistem restriktivnih mera uvede u srpsko zakonodavstvo bila bi još jedna potvrda evropskog puta Srbije i jasan signal partnerima u EU da je Srbija posvećena evropskim vrednostima i kredibilan partner kada je u pitanju očuvanje zajedničke bezbednosti,“ rekao je narodni poslanik Zoran Dragišić.
Prof. Dragišić je kao posebna vrednost ovog zakona izdvojio to što on ljudsku slobodu i dostojanstvo ne štiti od imaginarnih entiteta iza kojih su se do sada skrivali najveći zločinci, već zločince označava imenom i prezimenom i sprečava njihovo delovanje na teritoriji Republike Srbije.
„Savremeni svet postaje sve nesigurnije mesto, u mnogi delovima sveta jačaju nedemokratski režimi koji masovno krše ljudska prava i pokušavaju da prošire svoj uticaj. Magnitski zakonodavstvo je jedan od značajnih instrumenata da se očuva prostor slobode i ljudskog dostojanstva,“ rekao je prof. Dragišić.
Prvi Magnitski zakon donet je u SAD 2012. godine, zahvaljujući angažovanju Bila Braudera, čiji je blizak saradnik Sergej Magnitski ubijen 2008. u zatvoru u Rusiji, gde je boravio skoro godinu dana, jer je razotkrio ogromnu krađu državne imovine koju su omogućili funkcioneri Rusije. Nakon SAD, Magnitski zakonodavstvo proširilo se na tridesetak država, među kojima i Veliku Britaniju, Kanadu, više evropskih država. Globalno Magnitski zakonodavstvo zbog teških kršenja ljudskih prava odnedavno je i sastavni deo pravnog poretka Evropske unije.