Međunarodni institut za bezbednost priprema Predlog zakona Magnitski, čijim će se usvajanjem Srbija pridružiti državama u kojima se sankcionišu teška kršenja ljudskih prava i visoka korupcija na međunarodnom nivou.
Zakon Magnitski (Magnitsky Act) donet je u SAD 2012. godine sa ciljem kažnjavanja zvaničnika Rusije, koji su bili umešani u hapšenje, a potom i ubistvo u zatvoru advokata Sergeja Magnitskog 2009. godine. Od prvog Zakona Magnitski, usvojenog u SAD, takav zakon donet je još u osam država i teritorija, među kojima su i Kanada, Velika Britanija i baltičke zemlje, kao i na nivou EU.
Procedura usvajanja Zakona Magnitski je u toku u još pet država, među kojima su Australija, Italija, Rumunija. Ovaj zakon podržali su svojim odlukama OEBS, Evropski parlament, Parlamentarna skupština Saveta Evrope i druge međunarodne organizacije. Od početka njegove primene u svim državama u kojima je na snazi, sankcije su izrečene prema 517 osoba iz celog sveta, koje su počinile teška kršenja ljudskih prava motivisana korupcijom. Zakon Magnitski njima zabranjuje ulazak u države u kojima zakon deluje i njihova imovina u tim državama se zamrzava.
Donošenjem ovog Zakona, Srbija će u praksi da demonstrira svoju privrženost temeljnim međunarodnim principima i dokumentima u oblasti zaštite ljudskih prava, zabrani torture i sprečavanju korupcije. Ovim zakonom Srbija će se pridružiti najrazvijenim demokratijama sveta u detektovanju i kažnjavanju najsurovijih kršenja ljudskih prava, bez obzira u kojoj zemlji se ona čine. Ovim zakonom Srbija neće narušavati odnose sa državama čiji zvaničnici teško krše ljudska prava i učestvuju u korupciji, već će samo tim zvaničnicima izricati personalne sankcije u vidu zabrane ulaska u Srbiju i zamrzavanja njihove imovine i poslova u Srbiji. Na ovaj način Srbija će se efikasno štititi od pružanja utočišta i poslovne prilike stranim korumpiranim zvaničnicima, koji su u svojim zemljama počinili teška kršenja ljudskih prava.