Uspeo trik sa “non-paperom”, zarada ide van Balkana i van EU
Kad se bude stišala prva oluja posle “non-papera” o budućem izgledu Balkana, a ona je još u toku, iza njega će ostati prilično kontaminirano tlo. Bez obzira što je reč o besmislenom, neostvarivom, bezvrednom tekstu, čiju sadržinu, a naročito autorstvo niko ne prihvata. Zato ovde neće biti reči ni o njegovoj sadržini, niti o mogućim autorima. Ni sadržina ni autorstvo nad ovim tekstom nisu njegove važne odlike, nažalost svih medija, političara i analitičara koji su se time danima bavili, a i nastaviće. Najvažnija njegova (destruktivna) snaga ne nalazi se ni u tekstu, ni u mogućem otkrivanju autora, njegova snaga je izvan njega samog. Ona je velika i ogleda se u šteti koju je ostavio iza sebe. Baš kao što lažna, ali mnogo puta “šerovana” vest postaje tema o kojoj se govori i izaziva nečije postupke. Kad izazove posledice, više se niko ne seća, niti ikoga zanima šta je písalo u prvobitnoj lažnoj vesti.
Fantomski “non-paper” je zato tipičan post-truth proizvod. On ne donosi informaciju, ili bilo kakvu činjenicu, već je njegova uloga da izazove određenu percepciju, koja će se posle toga pretvoriti u akciju. Od dana kada je lansiran na slovenačkom portalu “Necenzurirano”, on proizvodi efekat, i to štetan, a kontaminacija će biti dugoročna.
Produbljivanje podela
Suština ovog teksta je u otvaranju najbolnijeg, najkomplikovanijeg i za stabilnost Balkana najrizičnijeg pitanja, a to su državne granice uvezane sa etničkom pripadnošću. “Non paper” je otvorio tu Pandorinu kutiju i na najbrutalniji način skrenuo sve ostale teme na sporedni kolosek. U tome je najveća šteta koju je napravio i nastaviće da je pravi. Nema sumnje da će ovaj papir-siroče, biti jedna od glavnih tema na sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije o Balkanu, koji je sa 19. aprila odložen za 10. maj. Bez obzira na to što su svi bitni u EU već odbacili ovaj tekst i što su svi na Balkanu o njemu govorili negativno, on će biti tema ovog dugo očekivanog sastanka u Briselu, na kojem bi trebalo da EU na visokom nivou govori o strateškim potezima prema svojim balkanskim partnerima.
Dakle, “non-paper” će već ukrasti deo više nego dragocenog evropskog vremena posvećenog Balkanu i čak i da samo na tome ostane (a neće) ispuniće svoju svrhu. Neće dozvoliti EU da se stoprocentno fokusira na budućnost Balkana. Zbog ovog teksta neka od životno važnih tema ostaće neotvorena i čekaće neku sledeću, daleku, priliku. Za to vreme svi na Balkanu nastaviće da “prežvakavaju” njegove detalje – gde će ići koja granica, da li će se velika Albanija dodirivati sa velikom Srbijom, a ona sa velikom Hrvatskom, da li će Livno i Lištica pripasti Hrvatskoj ili BiH, i kome će pripasti Boka. Ima li bolje i dugotrajnije zabave za zaludne na Balkanu od ovakve igre? I boljeg načina da se dignu ruke od rešavanja stvarnih problema – iskorenjivanja Korone, podizanja ekonomije, zapošljavanja i naravno, ispunjavanja kriterijuma za članstvo u EU? Ova igra skretanja pažnje sa bitnih na nebitne stvari, uz istovremeno “do daske” pojačavanja već postojećih tačaka podela i sukoba u jednoj zajednici nije nova. Ona je već viđena mnogo puta i njen cilj je veoma jasan – učiniti jednu zajednicu (državu, region) nefunkcionalnom, skrenuti je sa pravca napretka i ostaviti je zaokupljenu unutrašnjim konfliktima koji je razaraju.
Tramp, Makron, Bregzit pa Balkan
To je suština sajber-operacija, koje je Rusija preduzimala prema Americi uoči dolaska na vlast Donalda Trampa. Preko miliona lažnih naloga na društvenim mrežama emitovane su poruke koje su dirale u sve postojeće podele u američkom društvu i pojačavale ih – međurasni odnosi, nošenje oružja, globalizacija, migranti. Sa iste adrese preduzeta je istovetna akcija i u Francuskoj, uoči izbora za predsednika 2017. godine, kada su se pojačavale unutrašnje podele oko migranata i odnosa prema EU, na primer. Isti recept primenjen je i u Britaniji uoči referenduma o izlasku/ostanku u EU, ali i u mnogim članicama EU. Cilj ovih operacija nije bio da Tramp dođe na vlast, ni da Makron ne dođe, niti da Britanija izađe iz EU. Cilj je bio (i on je ostvaren) da ove države do te mere postanu iznutra podeljene i zaokupljene sobom, da njihov uticaj na ostatak sveta opadne na duži rok.
Rusija uopšte ne mora da bude autor balkanskog „non-papera“, niti je to bitno. Ali najveću korist od njegovog razornog efekta imaće upravo ona. Ovim papirom izvedena je identična operacija koja je već godinama u toku prema velikim zapadnim državama i Evropskoj uniji, kao celini. Ovog puta, ne preko društvenih mreža, i ne toliko sofisticirano i dugoročno, već preko samo jednog opskurnog dokumenta objavljenog u jednom jedinom regionalnom mediju. Valjda primereno Balkanu – oštro, direktno i brutalno, da svi vide.
Njegov efekat je već sada razoran po Balkan, pre svega u tome što se preko noći izgubio koliko-toliko izražen fokus svih balkanskih država na priključivanje Evropskoj uniji. Upravo je interes Rusije da se taj proces što više oduži, najbolje trajno i da za sve to vreme njen politički, ekonomski i bezbednosni uticaj u regionu ostane jak, po mogućstvu još jači. Označavanjem Slovenije kao potencijalnog autora ovog papira, unosi se klica razdora i u samu EU, naročito ako se ima u vidu da će Slovenija od 1. jula preuzeti predsedavanje Evropskoj uniji. Kakav je to predsedavajući koji zagovara teritorijalno rasturanje Balkana i vraćanje celog kontinenta u zapaljive 90-te godine – pitanje je na koje će u Ljubljani još dugo morati da odgovaraju. Verovatno ni krivi ni dužni.
Zakopavanje podele Kosova
Kao sporedan efekat, ali jednako uspešan, „non-paper“ je učinio to da se jedna razumna inicijativa verovatno definitivno zakopa kao neprihvatljiva, iako je imala potencijal da dovede do rešenja za jedan komplikovani balkanski konflikt. Reč je o konceptu teritorijalnog razgraničenja između Srbije i Kosova (podele ili razmene teritorija, svejedno), koja ni do sada nije imala mnogo šansi za uspeh, ali je i dalje pokazivala znake života. Njena šansa je bila u tome što bi bila rezultat kompromisa između Srba i Albanaca, sporazuma iz kojeg nijedna strana ne bi izašla trijumfalno, ali ni okaljanog obraza. Njena šansa je bila u tome što bi trajno uspostavila mir i saradnju između dva naroda, bez „repova“ koji bi opterećivali njihove odnose. Rusija nije jedina koja se protivila ovakvom epilogu srpsko-albanskog konflikta, ali je jedina kojoj ne odgovara da kosovski problem uopšte bude rešen. Sve dok to žarište postoji, Rusija ima svoje „deonice“ u balkanskoj politici i ekonomiji, i zato je status quo oko pitanja Kosova idealna opcija za interese Moskve. Preneto na ceo Balkan, njen interes je isti – status quo, koji znači ekonomski i bezbednosno slabe, međusobno zavađene male države, daleko od pune demokratije i članstva u EU.
Koliko god da je jeftin (i u doslovnom i u prenosnom značenju) ovaj trik je za sada uspeo, bez obzira ko ga je izveo. Od njega neće zaraditi ni Balkan, ni bilo koja njegova država pojedinačno, ni Evropska unija, takođe nijedna njena članica pojedinačno. Zarada odlazi i van Balkana i van EU.